Bogunović

Bogunović (Serbian Cyrillic: Богуновић) is a Serbian surname, a patronymic derived from Bogun Nemanjić, Bogun, Bogunović are the only known family that "the male line" leads directly descended from noble family Nemanjić. It may refer to:

Anthropology

The patronymic de Bogun is mentioned in the Republic of Ragusa in the period of 1383–1403; a family of Cattaro (Kotor) is mentioned (Andruschus Lauriçe de Bogun dictus Nemagna).[4] There was an old Orthodox family of Bogunović in Šibenik, Croatia (1898).[5] There is a large Serb brotherhood called Bogunović with 396 houses and 22 surnames, with the slava of St. John (1925).[6] In Lika, Croatia, there were 79 houses of Bogunović in 8 settlements (1925).[6] There were Bogunović families in the city of Drvar, and villages of Bastasi and Šipovljani, in western Bosnia and Herzegovina (BiH), recorded in 1948.[7] A Bogunović family in Vogošća, BiH, hailed from Bosanska Dubica, BiH (1967).[8] A Bogunović family lived in Banatsko Karađorđevo, Serbia (1968).[9] People with the surname live in Belgrade.

See also
  • Bogutović, surname

References
  1. Branko Latas; Milovan Dželebdžić (1979). Četnički pokret Draže Mihailovića 1941-1945. Beogradski izdavačko-grafički zavod. p. 162.
  2. Boško Strika (1930). Srpske zaduzbine: Dalmatinski manastiri. Merkantile. p. 102.
  3. SANU (1971). Godišnjak. Vol. 75. SANU. pp. 148–151.
  4. Konstantin Jireček (1904). Denkschriften. Vol. 49. In Kommission bei R. Roher. p. 45.
  5. Delo. Vol. 19–20. A.M. Stanojević. 1898. p. 310. Баба Симова била је одива из старе православне породице шибенске Богуновића, знатне у Далмацији .
  6. Srpski etnografski zbornik. Vol. 35. Akademija. 1925. p. 350. Свега је братства Богуновића у овој области 396 кућа са 22 презимена и сви славе Св. Јована. У Лици је самих Богуновића 79 к. у 8 насеља. Од познатих су истакнутих људи из ових група родова: војвода из Устанка 1875.-78.
  7. Srpski etnografski zbornik. Vol. 56. Akademija. 1948. pp. 60, 131.
  8. Stanoje J. Jovanović (1967). Vogošća. Geografsko društvo Bosne i Hercegovine. p. 103.
  9. Đorđe Momčilović-Brkica (1968). Pod jednom zastavom: (Hronika o ljudima Banatskog Karađorđeva.). Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata SR Srbije. p. 31.
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.